
Оптички модул је критичан уређај за оптичку комуникацију, чија је основна функција конверзија између електричних и оптичких сигнала. Његов принцип рада првенствено укључује следеће кораке:
Улаз за електрични сигнал: Оптички модул прво прима електричне сигнале од уређаја као што су прекидачи и рутери. Ови сигнали су обично{1}}дигитални сигнали велике брзине, као што су 10Г, 25Г или 100Г.
Електро-Оптичка конверзија: Унутрашњи ласерски драјвер модулише електрични сигнал на ласерску диоду (ЛД) или ласер са вертикалним-површином шупљине-емитовања (ВЦСЕЛ), генеришући одговарајући оптички сигнал. Овај процес укључује кодирање и модулацију сигнала, са уобичајеним методама укључујући НРЗ и ПАМ4.
Пренос оптичког сигнала: генерисани оптички сигнал путује кроз оптичке каблове до удаљеног уређаја. Тип влакна (сингле-моде ор мулти-моде) и таласна дужина (нпр. 850нм, 1310нм, 1550нм) утичу на даљину преноса и пропусни опсег.
Фотоелектрична конверзија: На пријемном крају, оптички модул претвара оптички сигнал у електрични сигнал помоћу фотодиоде (ПД) или лавинске фотодиоде (АПД).
Појачавање и обликовање сигнала: Претворени електрични сигнал се подвргава појачавању и обликовању преко трансимпедансног појачала (ТИА) и ограничавајућег појачала (ЛА) како би се елиминисао шум и изобличење унесено током преноса.
Излаз електричног сигнала:
Коначно, обрађени електрични сигнал се емитује у пријемну опрему, чиме се завршава комуникациона веза.
Оптички модули се широко користе у центрима података, телекомуникационим мрежама, мрежама предузећа и другим пољима. Њихове метрике перформанси укључују брзину преноса, таласну дужину, даљину преноса, потрошњу енергије и температурну прилагодљивост. Избор захтева подударање параметара са специфичним сценаријима примене-на пример, центри података обично користе велике-брзине, ниске-модуле, док за-пренос на велике даљине су потребни једно-модно влакно и ласери велике{7} снаге.
